PLANINARSKO-SMUČARSKO DRUŠTVO „KOPAONIK”

Zmaja od Noćaja 9/ IV , 11000 Beograd

www .psd-kopaonik.org.rs

KOPAONIK

28 do 30. NOVEMBRA 2008 .

1. dan, 28.11.. (petak) polazak u 16.00, ispred Glavne železničke stanice, Savski trg, kod Plave lokomotive. Dolazak na Kopaonik do 22.00 .

Smeštaj u pl. domu “Kopaonik” (4 soba su četvorokrevetne, 1 šestoktrevetna i 2 sa 12 kreveta, sa posteljinom), etažna kupatila i WC i centralno grejanje.

2. dan, 29.11. (subota) ustajanje u 0 6.00. Pešačke ture (08.00-14.00 ):

1. grupa, srednje naporna tura (oko 12 km, najveći uspon oko 300 m) za koju je potrebno oko 6 časova umerenog hoda : Hajdučka voda (asfaltni put od Jošaničke Banje) - Kukavica (1726 m) - Samokovska reka (1426 m).

2. grupa, laka tura (dužina oko 8 km, visinska razlika oko 200 m, ukupno trajanje 4 časa) : Hajdučka voda - Raskrsnica (1514 m) – Samokovska reka (1426 m).

Povratak u 15 časova autobusom u pl. dom “Kopaonik”.

3. dan, 30.11. (nedelja) ustajanje u 0 6.00. Pešačke ture (08.00-14.00 ):

1. grupa, srednje naporna tura (dužina oko 12 km, visinska razlika oko 200 m, za oko 6 časova umerenog hoda): pl. dom "Kopaonik" (1720 m) - Jaram (1788 m) – Velika Gobelja (1934 m) – Jaram Karaman (1936 m) – Pajino preslo (1804 m) - Suvo Rudište (1978 m) – Marina voda.

2. grupa, laka tura (dužina oko 8 km,visinska razlika oko 200 m, za oko 4 časa umerenog hoda): pl. dom "Kopaonik" (1720 m) - Jaram (1788 m) - Karaman (1936 m) – Pajino preslo (1804 m) - Suvo Rudište (1978 m) – Marina voda.

Ručak od 14 do 15 č. Polazak u 1 5.00, a dolazak u Beograd do 21.00 .

Ukupna cena aranžmana (prevoz, smeštaj, boravišna taksa o org.toš) je ::

Rok za prijavu i otkazivanje radi povrata uplete je 20. novembar 2008 .

Prilikom upisa uplaćuje se akontacija u iznosu od 1200 dinara, a osatlo u autobusu.

 Planinari van Beograda mogu uplatiti na tekući raćun broj200 - 37658561 kod Banke Poštanske štedionice, u Pošti, na adresu: Jovan Đokić, Mile Dimić 9A/19 , 11090 Beograd, uz predhodnu prijavu telefonom ili SMS porukom sa ličnim podacima: prezime, ime JMBG, naziv PD, broj pl. knjižice, tel. fiksni i mobilni.

Posebne napomene:

Potrebna je kondiciona sposobnost za navedene dužine staze, zimska planinarska oprema, suva hrana i voda.

Moguća je izmena plana u slučaju dubokog snega i drugih okolnosti, značajnih za bezbednost učesnika.

Ostale informacije na telefon 011/2561-278 i 064/2851-572

    VO\A AKCIJE: Jovan Đokić, vodič

izleta i pohoda   

25-10-2008   

2

KRATAK OPIS PLANINE I ZNAMENITOSTI:

Kopaonik je najveća planina u središtu južnog dela Srbije, pruža se sa severozapada na jugoistok, od planine Željin do Kosova Polja. Dužina mu je oko 83 km, a prosečna širina oko 63 km. Sa istoka je ome|en dolinama reka Rasine, Toplice i Laba, a sa zapada dolinama reke Ibra. Ima četiri vrha preko 1900 m. Naziv je dobio po kopanju rude, jer je na ovoj planini u davna vremena va|ena ruda.

Masiv Kopaaonika izlagan je raznovrsnim procesima vulkanskim izlivima, izdizanju, rasedanju, nabiranju, sezimizmu i erozijama. Na mnogim mestima pojavilo se eroziono raspadanje granita i pojave ogoljenih stena, koje su posebno uočljive na \akovom grobu, Suvom vrhu, Markove stene, Malom i Velikom Karamanu i drugim mestima.

Klimatske prilike na Kopaoniku su jako povoljne za zimski i letnji turizam. Sneg pada obilno u zimskom periodu, a nije redak ni u ostalim mesecima. Godišnje statistike pokazuju da je: temperatura ispod nule oko 160 dana, sunčanih dana oko 200, kišnih dana oko 109, a temepratura izvora vode izme|u 4-10 0 C.

Flora i fauna je jako razvijena. Područje Kopaonika pokriveno je četinarskom i listopadnom šumom. Iznad 1800 metara nadmorske visine (n/v) je nisko žbunje.

Po šumama i pašnjacima ima borovnica, malina, kupina, jagoda, pečurki i drugo. Ima raznih vrsta ptica, zečeva, lisica, vukova, srna, divljih svinja i dr.

U okolini Kopaonika je veliki broj kulturno-istorijskih spomenika i znamenitosti iz najstarijeg Ilirskog perioda, srednjevekovne Srbije, perioda pod Turcima i iz novije istorije.

Kopaonik je proglašen za Nacionalni park 1981 . godine. Zauzima površinu od oko 11.800 ha i ima zaštićenu zonu od oko 20.000 ha.

Nakon jednog od obilazaka Kopaonika Josif Pančić je zapisao : “ Dopustite mi, da se ovom prilikom poslužim tom lepom osobinom čovečijeg duha i da Vas odvedem u jedan prekrasan kraj Srbije, u kome sam često i rado bivao, da mu proučim prirodu, u kome sam svaki put nahodio štogod novo da vidim ili čemu da se divim, koji nisam nikad ostavljao, a da nebih poželeo, da se još jednom tamo navrnem, a to je Kopaonik i njegovo područje...” i u drugom zapisu napisao: “ mislio sam Kopaonik potpuno da proučim, a eto ne stigoh, na vama braćo ostaje da dovršite što ja započeh”

Suvo Rudište je najviši deo Ravnog Kopaonika. nalazi se na južnoj strani Velike ravni i po obliku je visok i prostran greben. Na najvišem grebenu je i najviši vrh, koji se od 1951. godine zove Pančićev vrh (2016 m nadmorske visine). Na samom vrhu je mauzolej Josifa Pančića u kome su jula 1951. godine sahranjeni posmrtni ostaci ovog velikana.

3

Na padinama Suvog Rudišta ima izvora koji formiraju brze reke. Izvori reke Duboke i drugi čine glavni krak reke Toplice u gornjem toku. Istočno od Nebeskih stolica su izvori potoka koji na svom toku firmiraju kaskadni vodopad Jelovarnik , gde se voda u 4 nivoa sliva sa 1286 m n/v na 1215 m n/v, odnosno 71 m. Najveći pad čini na 3. nivou, gde je slobodni pad vode 15 m pod uglom od 87 0 .

Jadovnik je greben sa više vrhova i najvišim vrhom Kukavica (1726 m), na zapadu od Suvog vrha i severozapadno od Suvog Rudišta. Obraso je travom i na svojim padinama ima bukove i četinarske šume. Ima nekoliko izvora, koji su oznažni na karti. Na vrh Kukavice može se izaći za 1 čas od mosta na Samokovskoj reci ili od Raskrsnice, gde je spomen ploča iz NOB-a. sa ovog vrha pruža se pogled na sve vrhove Kopaonika i okolne planine. sa ovog vrha se vidi Semeteško jezero.

Kozje stene su oštar greben na severu Jadovnika, čija severoistoča strana se strmo spušta u dolinu Samokovske reke. Veliki poduhavt kroz Kozje stene napravio je davne 1929. godine Dragoljub Mijatović, probivši tri tunela da bi doveo vodu za navodnjavanje livada i njiva u selu Žutice. Prokopao je kanal dug 18 km, Kod Pašinog bačišta na Samokovskoj reci napravio je jaz, zatim pored stena i kroz stene, spustito kanal na 590 m n/v. mavodnjavanjem je dobijao 3-5 puta veće prinose. Kanal je korišćen sve do 1949. godine

Velika Gobelja (1934 m) je četvrti vrh po visini na Kopaoniku, na severu od Jarma. Prekrivena je travom i niskim četinarima sa severoistočne i severozapadne strane. Ima puno borovnica i malina. Severna strana se spušta ka maloj Gobelji (1845 m). sedlo, iznad istočnog grebena Gobeljske reke. Istočna strana spušta se na zaravan i krš Jelica (1777 m), na kojoj su livade i manje skupine četinara. Tu je više ski-staza i žičara i hotel “Srebrenac”. Na samom vrhu V. Gobelje je objekat za RTV i druge elektronske komunikacije. Na padinama ima nekoliko izvora od kojih se formiraju reke: Gobeljsak, Ciganska i druge.

4